CEO upitnik 2017

Fokus našeg ovogodišnjeg CEO upitnika bio je na četiri oblasti: transformacija poslovanja, očekivanja klijenata, izvori finansiranja i Cyber Security.

Kao i svake godine u našoj anketi učestvovali su, pored domaćih rukovodilaca, i CEO-ovi koji dolaze iz drugih zemalja, a rade u Srbiji, čime je slika trenutnog stanja potpuna.

Najveći broj generalnih direktora, koji su učestvovali u ovogodišnjem istraživanju dolazi iz sektora tehnologije i robe široke potrošnje, zatim industrije i finansijskih usluga, a ono što je važno je činjenica da su predstavnici svih sektora, uključujući i državne institucije uzeli učešće, tako da imamo sveobuhvatan uvid u mišljenje čelnih ljudi naših kompanija, javnih preduzeća i vladinih institucija.

  • Roba široke potrošnje (21,2%)
  • Tehnologija (21,2%)
  • Industrija (18,2%)
  • Finansijske usluge (18,2%)
  • Profesionalne usluge (9,1%)
  • Farmacija i zdravstvo (6,1%)
  • Lanac snabdevanja, logistika i transport (3,0%)
  • Državne institucije, obrazovanje i nevladin sektor (3,0%)

Preko 40% ispitanika je na rukovodećim pozicijama više od 10 godina, dok je nešto manje od trećine ispitanika na istim pozicijama između 1 i 3 godine.

  • 1-3 godine (30,3%)
  • 3-5 godina (12,1%)
  • 5-10 godina (15,2%)
  • Preko 10 godina (42,4%)

Transformacija poslovanja

Procesi transformacije poslovanja su kompleksne inicijative koje za cilj imaju unapređenje poslovanja kroz sve funkcije jedne organizacije. Ovakvi procesi preispituju i donose fundamentalne promene u načinu na koji se određeni posao obavlja, a integrišu dimenzije strategije, strukture, procesa, ljudi i tehnologije, i samim tim zahtevaju holistički pristup.

Iskustva ispitanika koji su učestvovali u našem istraživanju pokazuju da transformacije poslovanja na našem tržištu najčešće pokreću zahtevi klijenata, zatim tehnološke promene i konkurencija.

Ukoliko naše rezultate uporedimo sa svetskim istraživanjima istog tipa, primetićemo da tržište Srbije sve više ide u korak sa trendovima globalnog tržišta, kao i da su zahtevi klijenata u vrhu liste kada se govori o pokretačima transformacije biznisa. Pristup globalnom tržištu postaje sve jednostavniji, a potrošači širom sveta imaju priliku da brzo i jeftino, bez obzira ne geografsku udaljenost, dođu do velikog broja proizvoda koji će zadovoljiti njihove potrebe. Iz tog razloga kompanije moraju postati agilnije i fleksibilnije. Osim klijenata, kompanije moraju voditi računa i o aktivnostima konurencije i svoje poslovanje usklađivati sa njihovim, ali i nadmašiti ih.

Pored pomenute borbe za što kvalitetnijim odgovorom na zahteve klijenata, kompanije moraju odgovoriti i na tehnološke promene koje prete da svaka kompanija koja se odluči za drugačiji pristup veoma brzo izgubi korak sa tržištem. Brzina i obim tehnoloških promena koje primećujemo na globalnom tržištu poslednjih nekoliko godina zauzimaju centralno mesto transformacija poslovanja, čak i onda kada nisu direktno usmerene na njih. Transformacije poslovanja se sve češće poistovećuju sa digitalnim transformacijama, koje podrazumevaju preusmeravanje aktivnosti i upravljanja kompanije sa tradicionalnog modela na tehnološki orijentisane načine poslovanja, što je postalo imperativ za kompanije svih veličina.

Šta najčešće pokreće transformacije poslovanja u vašoj kompaniji?

72.7%
57.6%
42.4%
27.3%
12.1%
  • Zahtevi klijenata (72,7%)
  • Tehnološke promene (57,6%)
  • Konkurencija (42,4%)
  • Promene u internim procedurama i procesima (27,3%)
  • Nešto drugo (12,1%)

Komentari:

  • Svetski trendovi
  • Ekonomski ciklusi
  • Usvojena je strategija razvoja. Radimo kao visoko specijalizovana kompanija i trudimo se da pratimo korak sa budućim promenama i zahtevima po svim osnovama.

Na pitanje ko su glavni pokretači procesa transformacije poslovanja, odgovor koji su naši ispitanici najčešće davali je rukovodstvo ili centrala. U najmanjoj meri pojavljivali su se odgvori poput: R&D, klijenti i njihove potrebe, zaposleni.

Ko je pokretač procesa transformacije poslovanja u vašoj kompaniji?

  • Rukovodstvo
  • HQ
  • Inovativni centri sponzorisani od strane rukovodstva
  • R&D (inovacije)
  • Klijent i njegove potrebe
  • Lokalno i regionalno rukovodstvo
  • Top menadžment
  • Uglavnom mi sami, ali ukoliko postoje globalne inicijative to prihvatamo.

Prateći svetske trendove, tržište Srbije, sudeći prema odgovorima ispitanika, u svoj fokus stavlja klijente. Ujedno, naše kompanije moraju voditi računa i o faktorima koji prevazilaze teritorijalna ograničenja, kao što su promene unutar industrija u okviru kojih posluju i tehnološke promene. Poslednjih nekoliko godina primetna je standardizacija i harmonizacija poslovnih praksi na svetskom nivou, a pozitivno je što vidimo da se kompanije koje posluju na našem tržištu trude da svoje poslovanje usklade se ovim trendom. Ipak, iz odgovora koje smo dobili od ispitanika, možemo videti da konkurencija na lokalnom nivou uzima primat nad onom na globlanom nivou, što može biti posledica opsega poslovanja kompanija koje posluju na našem tržištu.

Koji tržišni i industrijski trendovi su najznačajniji pokretači procesa transformacije poslovanja?

33.3%
36.4%
54.5%
51.5%
69.7%
33.3%
0%
  • Konkurencija na globalnom tržištu (33,3%)
  • Konkurencija na lokalnom tržištu (36,4%)
  • Promene unutar određene industrije (54,5%)
  • Tehnološke promene (51,5%)
  • Promene u zahtevima klijenata (69,7%)
  • Promene pravne regulative/politike (33,3%)
  • Nešto drugo (0%)

Kada govorimo o internim pokretačima procesa transformacije poslovanja, tradicionalno, generalni direktori smatraju da je najznačajniji pokretač ove vrste rast prihoda. Zatim, kao podjednako važni istakli su se povećana produktivnost i restrukturiranje organizacije, a ne zaostaje ni promena korporativne kulture.

Globalno posmatrano primećujemo da najveći broj kompanija transformisanju poslovanja pristupa sa istim ciljem – rastom prihoda. Međutim, tendencije velikih kompanija idu u nešto drugačijem smeru i to ka ekspanziji kompanija, najpre ka Azijskom tržištu koje je poslednjih godina u fokusu svih većih korporacija, najviše zbog brzog razvoja ovog tržišta, kao i pozicioniranju na istom, tehnoloških inovacija, jeftine radne snage itd.

Koji interni trendovi su najznačajniji pokretači procesa transformacije poslovanja?

75.8%
14.4%
63.6%
63.6%
42.4%
15.2%
3%
  • Rast prihoda (75,8%)
  • Smanjivanje troškova (14,4%)
  • Povećana produktivnost (63,6%)
  • Restrukturiranje organizacije (63,6%)
  • Promena korporativne kulture (42,4%)
  • Promene u vlasničkoj srtukturi (15,2%)
  • Nešto drugo (3,0%)

Kao daleko najznačajniji faktori za uspešnu realizaciju transformacije poslovanja ispitanici su izdvojili liderske sposobnosti menadžmenta i podršku rukovodstva. Pored toga kao važno ističe se prihvatanje promena od strane zaposlenih, ali i saradnja između svih funkcija unutar kompanije. Interesantno je da su, prema iskustvima generalnih direktora u Srbiji, dovoljna sredstva i njihova adekvatna raspodela ocenjena kao najmanje važan faktor.

Istraživanja većeg opsega i na globalnom nivou, pokazuju takođe da su podrška i kompetentnost rukovodstva odlučujući faktor za uspeh prilikom sprovođenja transformacije poslovanja, što je i razumljivo jer čelnici svih kompanija imaju ključnu ulogu prilikom implementacije ovakvih projekata. Poverenje zaposlenih, komunikacija ciljeva, među-sektorska saradnja, kao i svi ostali faktori zavise pre svega od toga na koji način će se rukovodioci postaviti u odnosu na promene.

Koji su po vašem mišljenju najznačajniji faktori za uspešnu realizaciju transformacije poslovanja?

63.6%
45.5%
57.6%
75.8%
33.3%
54.5%
12.1%
45.5%
39.4%
24.2%
0%
  • Podrška rukovodstva (63,6%)
  • Usklađenost sa celokupnom strategijom (45,5%)
  • Prihvatanje od strane zaposlenih (57,6%)
  • Liderske sposobnosti menadžmenta (75,8%)
  • Realan plan transformacije (33,3%)
  • Saradnja između svih funkcija (54,5%)
  • Dovoljna sredstava i njihova adekvatna raspodela (12,1%)
  • Komunikacija ciljeva (45,5%)
  • Planiranje i praćenje rezultata (39,4%)
  • Fleksibilan IT sistem (24,2%)
  • Nešto drugo (0%)

Slično kao i sa prethodnim pitanjima, ispostavlja se da se mišljenja ispitanika koji su učestvovali u našem istraživanju umnogome poklapaju sa svetskom praksom. Ukoliko analiziramo faktore koji najviše doprinose neuspehu transformacije poslovanja prema globalnim istraživanjima videćemo da prihvatanje promena od strane zaposlenih, kako na rukovodećem, tako i na nerukovodećem nivou, ima odlučujuću ulogu. Pre ulaska u poduhvate transformacije poslovanja neophodno je identifikovati ključne ljude na svim nivoima i odabrati adekvatan strateški pristup promenama kako bi se vizija na adekvatan način komunicirala kroz organizaciju.

Kao najčešće razloge za neuspeh transformacije poslovanja generalni direktori u Srbiji podjednako izdvajaju nedostatak kompetencija i neprihvatanje od strane zaposlenih na rukovodećem nivou. Sa druge strane, premašivanje planiranog budžeta ne ocenjuju kao presudan faktor ukoliko se govori o neuspehu transformacije.

Ono što je interesantno jeste da je nešto manje od trećine ispitanika imalo iskustva da je strategija transformacije zastarela tokom procesa, što dosta govori o ovakvim poduhvatima, a verovatno i o agilnosti kompanija.

Koji su po vašem mišljenju najčešći razlozi neuspeha transformacije poslovanja?

66.7%
66.7%
54.5%
12.1%
15.2%
12.1%
51.5%
30.3%
9.1%
0%
  • Nedostatak kompetencija (66,7%)
  • Neprihvatanje od strane zaposlenih – rukovodeći nivo (66,7%)
  • Neprihvatanje od strane zaposlenih – nerukovodeći nivo (54,5%)
  • Problemi povezani sa upravljanjem vremenom (12,1%)
  • IT problemi (15,2%)
  • Problemi sa infrastrukturom (12,1%)
  • Pogrešan strateški pristup (51,5%)
  • Strategija je postala zastarela tokom procesa transformacije (30,3%)
  • Premašuje planirani budžet (9,1%)
  • Nešto drugo (0%)

Generalni direktori koji su učestvovali u našem istraživanju smatraju da su spajanja i akvizicije, outsourcing i optimizacija lanca vrednosti najčešći fokus transformacija poslovanja. Spajanja i akvizicije poslednjih godina takođe prednjače kao najčešći projekti transformacije poslovanja i na svim većim tržištima sa fokusom kompanija na širenju poslovanja ka tržištu Azije.

Šta su po Vašem mišljenju najnoviji trendovi u transformaciji poslovanja?

33.3%
42.4%
42.4%
33.3%
21.2%
42.4%
27.3%
30.3%
6.1%
  • Cyber Security (33,3%)
  • Spajanja i akvizicije (42,4%)
  • Outsourcing (42,4%)
  • IT projekti na nivou cele kompanije (33,3%)
  • Program za poboljšanja učinka međusektorskih timova (21,2%)
  • Optimizacija lanca vrednosti (42,4%)
  • Promena strategije (27,3%)
  • Restrukturiranje organizacije (30,3%)
  • Nešto drugo (6,1%)

Komentari:

  • Inovacije (novi ili bitno izmenjeni proizvodi), automatizacija i digitalizacija.
  • U našem slučaju projekti i ideje koje nameće tržište. Zavise svakako od unutrašnjih sposobnosti i upornosti da se novi projekti adekvatno plasiraju na tržištu.

Očekivanja klijenata

Prema odgovorima naših ispitanika, informacije o očekivanjima klijenta se na našem tržištu najčešće prikupljaju u jednakoj meri kroz tradicionalne kanale komunikacije, ali i kroz omnichannel.

Omnichannel, sve češće prevođen kao svekanalni pristup tržištu, u poslednje vreme zauzima centralno mesto kada se govori o prikupljanju informacija od klijenata, ali i obrnuto. Ovaj strateški, sveobuhvatni koncept, fokusiran je na potrebe kupaca/klijenata i uklanja granice između različitih kanala prodaje i marketinga i stvara jedinstvenu integrisanu celinu tako da je u centru kupac, a ne brend. Podrazumeva i prevazilaženje odvojenosti offline i online prodaje, marketinga i servisiranja kupaca, jer su svi kanali međusobno sinhronizovani. Kupci ne samo da se lako prebacuju između prodajnih kanala, već i istovremeno koriste sve kanale za poboljšano iskustvo i povećanje znanja o proizvodu i kupovini. Imajući u vidu razvoj tehnologija, poslednjih godina je primetna promena strategija svih velikih svetskih korporacija ka ovoj paradigmi poslovanja i raduje nas da su kompanije, bilo samoinicijativno, bilo pod uticajem centrala, prepoznale ovo kao važan koncept i na vreme počele promene ka njegovom ostvarivanju.

Na koji način prikupljate informacije o očekivanjima vaših klijenata?

  • Kroz tradicionalne kanale komunikacije (call centar, ankete, itd.) (42,4%)
  • Kroz digitalne kanale komunikacije (web self-service, online communities, chat) (15,2%)
  • Omnichannel (42,4%)

Komentari:

  • Razvoj digitalnih kanala komunikacije se u našoj grani poslovanja još uvek ne prepoznaje kao jedan od pogona razvoja, mora da se pokrene kao u robi široke potrošnje.
  • Tradicionalno NPI istraživanje zadovoljstva klijenata jednom godišnje.

Na zahteve klijenata kompanije koje posluju na našem tržištu trude se da odgovore u velikoj meri i raduje nas što, bar sudeći prema našem uzorku, nema kompanija koje na zahteve klijenata reaguju isključivo nakon žalbi.

U kojoj meri vaša kompanija odgovara na zahteve klijenata?

  • U velikoj meri (72,7%)
  • Umereno (15,2%)
  • Mogli bismo više odgovarati (12,1%)
  • Reagujemo samo nakon žalbi (0%)

Komentari:

  • I dalje je REAKTIVAN pristup, iako se puno radi da se to promeni i da pristup postane PROAKTIVAN.

Sudeći po odgovorima generalnih direktora koji su učestvovali u našem istraživanju, i naše tržište prati svetske trendove, pa se potražnja za personalizovanim proizvodima/ uslugama izdvojila kao faktor koji najviše utiče na promene očekivanja klijenata. Potrošači očekuju da im sve infomacije o proizvodima/uslugama budu vidljive, lako dostupne i da brzo mogu da dobiju odgovore na pitanja koja imaju. Prema poslednjim istraživanjima polovina potrošača će odustati od kupovime ukoliko ne mogu brzo da dođu do informacija na osnovu kojih bi procenili da li određeni proizvod/usluga odgovara baš njihovim potrebama.

Iznenađuje da korišćenje novih tehnologija u svrhu kupovine naši rukovodioci ocenjuju kao najmanje važan faktor, ali se postavlja pitanje da li je to posledica stanja našeg tržišta, karakteristika industrija iz kojih ispitanici dolaze ili navika potrošača na našem tržištu, što bi svakako bilo interesantno dalje ispitati.

Šta najviše utiče na promene očekivanja vaših klijenata?

51.5%
18.2%
42.4%
21.2%
69.7%
0%
  • Tehnološke inovacije (51,5%)
  • Korišćenje novih tehnologija u svrhu kupovine (18,2%)
  • Konkurencija na lokalnom tržištu (42,4%)
  • Konkurencija na globalnom nivou (21,2%)
  • Potražnja za personalizovanim proizvodima/uslugama (69,7%)
  • Nešto drugo (0%)

Polovina kompanija koje posluju na našem tržištu nema poseban budžet izdvojen isključivo za ispitivanje očekivanja/inovacije kako bi se odgovorilo na zahteve klijenata, što je iznenađujuća činjenica uzme li se u obzir ocena ispitanika da na očekivanja klijenta daleko najviše utiče potražnja za personalizovanim proizvodima/uslugama.

Da li imate budžet koji je izdvojen isključivo za ispitivanje očekivanja/inovacije kako bi se odgovorilo na zahteve klijenata?

  • Da, imamo izdvojen poseban budžet za oboje (33,3%)
  • Da, imamo izdvojen poseban budžet za ispitivanje zahteva (6,1%)
  • Da, imamo izdvojen poseban budžet za inovacije (9,1%)
  • Nemamo izdvojen poseban budžet (51,5%)

Izvori finansiranja

Većina ispitanika koji su učestvovali u istraživanju spremnost banaka da prate rast kompanija na našem tržištu ocenjuje kao visoko do veoma visoko.

Kako biste ocenili spemnost banaka da prate rast vaše kompanije? (1 – veoma nisko, 5 – veoma visoko)

  • 1 – 10,7%
  • 2 – 10,7%
  • 3 – 17,9%
  • 4 – 39,3%
  • 5 – 21,4%

Komentari:

  • Ne koristimo podršku banaka.
  • Nemamo potrebu za finansiranjem.
  • Imamo dobre pokazatelje poslovanja u kontinuitetu, niska zaduženost, odgovarajući nivo korporativnog upravljanja i izveštavanja, jasna strategija razvoja.
  • Odlični su, samo je ponekad potrebno pojednostaviti proces. Suviše velika birokratija.

Gotovo trećina rukovodilaca pristup eksternim kreditnim sredstvima u smislu visine sredstava i brzine zatvaranja kreditnog ciklusa nema poseban stav prema ovome, dok oko polovine njih visoko ili veoma visoko ocenjuje ovu stavku.

Kako biste ocenili pristup eksternim kreditnim sredstvima u smislu visine sredstava i brzine zatvaranja kreditnog ciklusa? (1 – veoma nisko, 5 – veoma visoko)

  • 1 – 7,7%
  • 2 – 11,5%
  • 3 – 30,8%
  • 4 – 34,6%
  • 5 – 15,4%

Rukovodioci koji posluju na našem tržištu smatraju da je cena pozajmljenog kapitala za njihovu kompaniju, imajući u vidu njihov kreditni rejting i prosečnu cenu kapitala na tržištu, realna.

Kako biste ocenili aktuelnu cenu pozajmljenog kapitala za vašu kompaniju, imajući u vidu vaš kreditni rejting i prosečnu cenu kapitala na tržištu?

  • Visoko (11,1%)
  • Realno (81,5%)
  • Nisko (7,4%)

Kada govorimo o raspoloživosti alternativnih izvora finansiranja za rast kompanija, čelni ljudi naših kompanija najpovoljnije ocenjuju strateške investitore, na drugom mestu se nalaze fondovi, dok je najnepovoljnije pozicioniran izlazak na berzu.

Kako biste ocenili raspoloživost alternativnih izvora finansiranja za rast vaše kompanije?
(1 – veoma nisko, 5 – veoma visoko)

  1 2 3 4 5
Strateški investitori 22,2% 18,5% 22,2% 33,3% 3,7%
Fondovi 29,2% 25,0% 12,5% 20,8% 12,5%
IPO 37,5% 12,5% 29,2% 8,3% 12,5%

Komentari:

  • Jako teško se postižu uslovi za realizaciju ozbiljnih projekata – uglavnom finansiramo samostalno.
  • Naš nivo deonica nije aktuelan za fondove ili IPO.

Cyber Security

Cyber Security je vrlo aktuelna tema, kako kod nas, tako i u svetu, i u žiži interesovanja je promena fokusa sa Cyber Security-ja kao pitanja tehnologije, ka njegovom posmatranju kao ključne strateške odluke svake kompanije.

Smatra se da je davno prošlo vreme kada su kompanije mogle cyber rizike/pretnje samo da proslede IT sektoru, a sve u svetlu aktuelne digitalizacije poslovanja, što ga čini sve ranjivijim u odnosu na pretnje sa kojima se poslovanje danas suočava. Velike kompanije su se uveliko preorijentisale i ne razmišljaju o tome šta „ako“ dođe do pretnje, već „šta“ će biti napadnuto i „na koji način“ mogu da reaguju „kada“ do toga dođe.

U gotovo polovini kompanija koje posluju na našem tržištu Cyber Security se najčešće obezbeđuje postojanjem posebnog odeljenja/zaposlenog koji se isključivo time bavi, što je sudeći po globalnim trendovima prevaziđen sistem upravljanje ovakvom vrstom rizika. Raduje nas da ipak u velikom broju kompanija postoje i drugi načini obezbeđenja, što nam govori da se naše tržište kreće u dobrom parvcu.

Na koji način obezbeđujete Cyber Security u vašoj kompaniji?

30.3%
15.2%
27.3%
42.4%
36.4%
0%
  • Kontrolom pristupa aplikacijama (30,3%)
  • Kontrolom fizičkog pristupa (15,2%)
  • Kontrolom pristupa zaposlenih (27,3%)
  • Imamo odeljenje/osobu zaduženu samo za to (42,4%)
  • Sve navedeno (36,4%)
  • Nešto drugo (0%)

Kako smo već pomenuli, bezbednost podataka postaje polje kojim organizacije moraju pristupati strateški. Kao takvo mora da prožima čitave organizacije i zato je pravilno i pravovremeno informisanje svake karike unutar lanca od ključnog značaja.

Sudeći prema odgovorima naših ispitanika, kompanije na našem tržištu u velikoj meri rade na informisanju zaposlenih o bezbednosti podataka, tako da u skoro 80% kompanija postoji uspostavljen sistem informisanja u svim odeljenjima, uključujući i rukovodstvo. Nije zanemarljiv ni procenat kompanija koje nemaju nikakav način informisanja – skoro 15%, dok u jednoj od 10 kompanija ovakav program informisanja postoji samo delimično, tj. samo za pojedina odeljenja. Imajući u vidu sveprisutne pretnje i rizike sa kojima se kompanije, kako na globalnom, tako i na lokalnom tržištu, svakodnevno susreću vidimo da postoji veliki prostor za poboljšanje mehanizama bezbednosti u kompanijama koje posluju u Srbiji.

Da li u vašoj kompaniji postoji program informisanja o bezbednosti podataka?

  • Da, u svim odeljenjima (uključujući i rukovodstvo) (78,1%)
  • Mislim da imamo – time se bavi naš CISO (0%)
  • Imamo samo za neka odeljenja (11,1%)
  • Ne (14,8%)
  • Nešto drugo (0%)

Interna revizija je daleko najčešći način sprovođenja procene rizika bezbednosti informacija u kompanijama koje predstavljaju naši ispitanici.

Da li u vašoj kompaniji sprovodite detaljnu i redovnu procenu rizika bezbednosti informacija i na koji način?

  • Da, internom revizijom (63,6%)
  • Da, eksternom revizijom (12,1%)
  • Ne, imamo sve najnovije i ažurirane sisteme (12,1%)
  • Ne, nemamo potrebe za ovim jer do sada nismo bili pogođeni (12,1%)

Komentari:

  • Sisteme smo uveli posle analize rizika, postoji služba koja se time bavi i daje zahteve.

U polovini kompanija 0-5% IT budžeta izdvaja se za Cyber Security.

Koji procenat godišnjeg IT budžeta vaše kompanije je izdvojen za Cyber Security?

  • 0-5% (51,6%)
  • 5-10% (25,8%)
  • 10-15% (22,6%)
  • Preko 15% (0%)

Sa Cyber Security pretnjama ne susreće se samo privreda, vrlo često su na meti i državne instritucije i druge vrste organizacija. U prethodnoj godini neki od najzapaženijih incidenata ove vrste su upravo bili napadi usmereni na takve organizacije, npr. Američka NSA i Britanski National Health Service, koje su bile na meti različitih ransomware-a. Čini se da je najveći broj incidenata u prethodnoj godini bio povezan upravo sa ovom vrstom pretnji, gde se pogođenoj strani zaključavaju svi važni podaci, a kasnije za iste traži otkup (odatle i ime: ransome – otkup). Neretko se dešava da, ukoliko se otkup ne isplati u određenom vremenskom periodu, svi podaci budu izbrisani. Procenjuje se da je 6 od 10 incidenata povezanih sa Cyber Security-jem ransomware, kao i da se u pivredi događa napad na svakih 20 sekundi, da ni jedan industrijski sektor nije izostavljen i da je 7 od 10 napada uspešno. Predviđa se rast ovakve vrste incidenata, a dark web i Bitcoin omogućavaju gotovo svima da prodaju ukradene podatke bez identifikacije, a time i bez mogućnosti da počinioci budu uhvaćeni.

Kada govorimo o najčešćim incidentima povezanim sa Cyber Security-jem koji su se pojavili u prethodnoj godini na našem tržištu, najčešće je reč o virusima, međutim primetan je nezanemarljiv broj ransomware incidenata. Vidimo takođe da hakovanja veb portala i internih sistema, kao i krađe poverljivih podataka naše tržište polako ostavlja za sobom.

Raduje nas što u ovom smislu naše tržište „zaostaje“ za svetskim i nadamo da ćemo izvući pouke i biti spremni za talas značajnijih incidenata koji će neminovno u bliskoj budućnosti pogoditi i naše tržište.

Koji je bio najznačajniji incident povezan sa Cyber Security-jem koji ste imali (ili koji ste za malo izbegli) u prethodnoj godini?

68.8%
34.4%
6.3%
6.3%
0%
0%
6.3%
  • Virusi (68,8%)
  • Ransomware (34,4%)
  • Fizički upad (6,3%)
  • Upad/hakovanje našeg sistema za spoljne korisnike (veb portali) (6,3%)
  • Upad/hakovanje naših internih sistema (0%)
  • Krađa poverljivih podataka (0%)
  • Nešto drugo (6,3%)

Sa sveprisutnom digitalizacijom, povećava se i broj uređaja koji zahtevaju veću obezbeđenost i koji mogu biti mete cyber napada. Mobilni telefoni, tableti, uređaji koju podržavaju Internet of Things (IoT) i slični uređaji svi imaju svoje nedostatke kada govorimo o njihovoj obezbeđenosti. Pored toga, nove tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, hakerima otvaraju novi prostor za napad.

Čak 3/4 ispitanika koji su učestvovali u našem istraživanju kao najveći rizik povezan sa Cyber Security-jem u njihovim kompanijama prepoznaje ljudski faktor, četvrtina njih smatra da na našem tržištu ne postoji dovoljna informisanost/svest o ovakvoj vrsti rizika, a petina ispitanika vidi mobilne uređaje kao potencijalni rizik za poslovanje.

Šta prepoznajete kao najveći rizik kad je u pitanju Cyber Security u vašoj kompaniji?

75.8%
18.2%
9.1%
6.1%
24.2%
36.4%
0%
  • Ljudski faktor (75,8%)
  • Mobilne uređaje (18,2%)
  • Mešanje usklađenosti poslovanja sa pojmom Cyber Security (9,1%)
  • Nepostojanje plana oporavka (6,1%)
  • Nedovoljna informisanost/svest o rizicima (24,2%)
  • Rizici koji se konstantno javljaju (36,4%)
  • Nešto drugo (0%)

Uzimajući sve u obzir, raduje nas da preko polovine direktora koji su učestvovali u našem istraživanju prepoznaje da proces identifikacije rizika u njihovoj kompaniji treba poboljšati i da, s obzirom da je rizik prepoznat, na istome treba kontinuirano raditi, jer je polje Cyber Security-ja izuzetno dinamično i promenljivo.

Da li proces identifikacije rizika u vašoj kompaniji treba da se poboljša?

  • Da (63,6%)
  • Ne (36,4%)
Stanton Chase International
Bulevar oslobođenja 75
11000 Beograd, Srbija
+381 11 3973 676
belgrade@stantonchase.com